Sjutra počinje nova školska godina sa izmijenjenim pravilima. Unija srednjoškolaca smatra da je ovoga puta izostala šira konsultacija sa učenicima oko načina organizovanja nastave.
Iako su u prethodnom periodu srednjoškolci konsultovani i oko sistema polaganja maturskih ispita i oko održavanja online nastave i platforme „Uči doma“, što je dalo dobre rezultate i što je zaista pohvalno, ovoga puta u procesu donošenja odluka vezanih za početak školske godine, izostala je participacija srednjoškolca ali i proces kojim bi se, od strane državnih institucija, ispitali njihovi stavovi.
S tim u vezi, Unija srednjoškolaca Crne Gore u periodu od 25. do 29. septembra realizovala je online anketu za srednjoškolce, a na temu početka nove školske godine uz COVID-19 u cilju brzog prikupljanja stavova učenika.
Anketirano je 1 049 srednjoškolaca, od čega 49,5% učenika stručnih škola, 49,1% učenika gimnazija, te 1,4% učenika umjetničkih škola. Anketa je poslata delegatima Unije srednjoškolaca, predstavnicima učeničkih parlamentima srednjih škola u Crnoj Gori i dijeljena je putem društvenih mreža. Prikupljanje podataka, dakle, nije vršeno na slučajnom i reprezentativnom uzorku, ali su dobijeni podaci, s obzirom na broj anketiranih učenika, značajni.
Tek je svaki/a peti/a anketirani/a srednjoškolac/ka, 21,2% zadovoljan/a predloženim načinom održavanja nastave (dali su trenutnom planu ocjenu 4 ili 5), većina, 58,2% nije zadovoljna (dali su ocjenu 1 ili 2), dok je 20,6% dalo predloženim načinom održavanja nastave ocjenu 3.
Prema stavovima ispitanika, upitan je kvalitet online nastave koji će biti pružen. Da će nastava biti kvalitetna smatra svega 18,4% anketiranih (dalo je ocjenu 4 i 5) , da će djelimično biti kvalitetna 22,8% (dalo je ocjenu 3) a da je upitan kvalitet nastave smatra 58,8% (dalo je ocjenu 1 i 2).
Kada je u pitanju online učenje kao pomoćna alatka uobičajenom načinu učenja, 27,5% ispitanika (dali ocjenu 4 i 5) smatra da bi to bilo uspješno i moguće u narednom periodu, dok 53,7% smatra da online učenje ne može biti pomoćna alatka uobičajnom načinu učenja.
U procesu učenja na daljinu, u prethodnom periodu, 60,5% ispitanika kaže da im je najteže palo usvajanje znanja, za 18,8% bilo je teško praćenje nastave, za 13,1% sistem ocjenjivanja dok se u neznatnom procentu navode drugi problemi.
Veoma interesantna činjenica je da je za 60,2% ispitanika bila potrebna dodatna pomoć pri učenju. Najčešće su pomoć tražili od članova porodice 33,7%, prijatelja takođe 33,7%, njih 28% se konsultovalo sa profesorima, dok su ostali koristili kombinovane ili druge metode konsultacija.
Svega 41,8% onih kojima je bila potreba pomoć reklo je da je očekivanu pomoć i dobilo.
Ukoliko bi bili u mogućnosti da utiču i odluče na koji način bi bila realizovana nastava, 46,1% ispitanika odlučilo bi da to bude offline, odnosno da se nastava pohađa redovno unutar škola. Da svaka opština treba da uredi način realizovanja nastave u odnosu na epidemiološku situaciju smatra 22,8% ispitanika.
Da nastava treba da bude realizovana online smatra 13,6% ispitanika, a da bi bilo potrebno kombinovati online i offline način održavanja nastave kaže 17,3% ispitanika.
Kako je izvjesno da će dio školske godine biti realizovan online, potrebno je uzeti u obzir dobijene podatke te raditi na unaprjeđenju aktuelnih servisa i platforme, a u cilju postizanja boljih rezultata.
Kako je veliki broj onih koji su istakli da im je potrebna pomoć pri online učenju kao i to da im je do sada najteže bilo usvajanje gradiva, potrebno je unaprijediti dosadašnje načine prenošenja gradiva i staviti fokus na prevazilaženje prepreka za njegovo usvajanje.
Ukoliko u nastavku online učenja srednjoškolci budu imali poteškoća sa usvanjem gradiva, to se u konačnom može odraziti na cjelokupni obrazovni sistem kao i na međunarodna testiranja znanja, na kojima ni do sada nijesmo imali zapažene rezultate.
Stoga, potrebno je napraviti šire konsultacije sa srednjoškolcima i razmotriti i uvažiti njihove preporuke.
