Prvi put sam za Akcioni dan čula na Instagram stranici Unije srednjoškolaca i znatiželjno sam poslala prijavu… Nisam zapravo ni znala šta to tačno znači, ali sam znala da će mi to biti korisno, kao i da ću steći nova iskustva i prijateljstva.
U razgovoru sa koordinatorkom Indirom Količić sam shvatila šta u stvari predstavlja ovaj projekat i bila sam oduševljena sa idejom. To je bilo iskusto koje se ne odbija, zvučalo je fantastično – da i ja, kao odrasla i odgovorna osoba, na radnom mjestu zarađujem za sve naše srednjoškolce i tako indirektno pomažem i svom parlamentu.
Taj dan nisam mogla da dočekam. Bila sam sve nestrpljivija i uzbuđenija . Dani su mi prolazili razmišljajući u kojem ću se to poslu oprobati i nekako odmah sam znala da će mi jedan dan biti malo jer ima toliko zanimanja koja želim da upoznam i zapravo negdje u njima i sebe pronađem.
Na svu sreću bila sam raspoređena u grupi za Luku Bar i tako bila u poziciji da se oprobam u poslu koji sam izabrala za svoje buduće zanimanje. Tog jutra nas je u velikoj sali primio i pozdravio direktor marketinga Ljubomir , lijepo nas je ugostio i iskazao svoje oduševljenje što se toliko mladih prijavilo za Akcioni dan, a potom nas je raspodijelio. Sa svojom grupom sam otišla na gat u skladište 13, skladište komadnog tereta. Obišli smo ga cijelog, a u razgovoru sa zapošljenima saznali sve što nas zanima. Oni su nam detaljno objasnili postupak skladištenja, a takođe su i simpatično govorili o dogodovštinama koje se dešavaju na tom radnom mjestu.
Na našu inicijativu obišli smo i skladište rasutog tereta, tačnije rude, koji se skladišti kod nas u Luci Bar i to je jedan od vodećih materijala koji se izvoze iz Luke, kao i na Ro Ro terminalu automobili marke Fiat. Nakon toga smo obišli sve gatove u Luci Bar – išli smo do siliosa, prošli pored mostnih manipulatora koji su upravo iskrcavali koks iz broda koji je došao iz Indije, pogledali tankove i došli do ulaza za materijal B kategorije, ulaz sa skladišta za opasne materije kroz koji narvno nismo mogli da uđemo bez posebne opreme, ali je bilo zadivljujuće što smo i do tu došli, jer na praksi nam to inače nije dozvoljeno.Vidjeli smo tankere za naftu i benzin i zavirili u svaki dio Luke koji nam je do tada bio zabranjen i nedostupan.
Ne postoje riječi kojim bih vam opisala moja osjećanja, ali to je dan za pamćenje iz kojeg sam naučila puno toga i svaki dan iznova i iznova prepričavam u školi. Naučili smo mnoge stvari što u knjigama ne možemo naći, ali i shvatili težinu posla i da je stvarno najlakše dok smo đaci.
Nestrpljivo čekam da se ponovi Akcioni dan, jer to je iskustvo koje vam nijedna škola i praksa ne mogu pružiti. Iako se ove godine prijavilo dosta srednjoškolaca, voljela bih da sledeće godine bude još više, jer ovako iskustvo se ne propušta. Ja svoje oduševljenje ne mogu sakriti, kao ni ostatak mojih drugara. Svi smo se upoznali kroz različite sfere sa našim budućim zanimanjima i kroz zanimljiv način sve naučili, a ne kroz klasično dosadna predavanja koja slušate na praksi. Nadam se da ću se sledeće godine oprobati u nekom drugom poslu.
Ja ću se sigurno opet prijaviti, a očekujem i tebe, sa zajedno uplovimo u svijet odraslih kroz razna zanimanja.
Ana Hiblović
Srednja stručna škola, smjer: špeditersko,agencijski i carinski tehnicar
